You are here

Lekovita zova

zova

Zova ( lat. Sambucus nigra ) je višegodišnja drvenasta biljka iz roda Sambucus.

Zova je nisko drvo ili žbun sa uzdužno ispucalom, sivosmeđom korom, raste od 3 do 8 m visine, naspramnih i neparno perastih, testerasto nazubljenih listova.

Cvetovi su žućkastobeli, sićušni i formiraju krupne štitaste cvasti,a mirisom mame skoro celo proleće. Plod je okrugla crna koštunica , zri od sredine leta.

Zova je biljka specifičnog, lepog mirisa i vrlo lekovita, pa se upotrebljavaju mladi listovi, kora, cvet i plod.

Cvetovi sadrže etarska ulja koja daju cvetovima specifičan miris, flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, sluz, tanine, pektine i dr. Cvet se koristi kod groznice, gripoznih stanja i prehlada - stimuliše rad znojnih žlezda (deluje kao dijaforetik), posebno je dobar za prehlade i bronhitis u kombinaciji sa lipom. Ukus cvetova je aromatičan zbog sastojaka koje sadrže. Rastvaraju šlajm, ublažavaju bol, poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija i zbog pojačavanja znojenja snižavaju telesnu temperaturu. Čaj od zove vrlo uspešno leči kašalj zbog sadržaja sluzi koje prirodno rastvaraju sekret u bronhijama potpomažući iskašljavanje.

U plodu su prisutni glikozidi, tanini, šećeri - pektini i voćne kiseline. Veoma je bogat izvor vitamina C i vitamina B grupe, a sadrži i prirodni antioksidans selen. Plod se koristi kao laksans zbog visokog sadržaja pektina, voćnog šećera, kao i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje pa ulazi u sastav čajeva za gubitak telesne mase.

Mladi izdanci i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja u maju i junu, plodovi potpuno zreli, a kora od februara do novembra.

Nekoliko predloga za upotrebu zove

  • Čaj se priprema tako što se 7 - 8 listića prelije sa 2 dl ključale vode, a onda se kuva osam minuta na tihoj vatri. Procedi se i doda kašikica meda. Pokazao se i kao izuzetno sredstvo protiv masne i nečiste kože, neprijatnog mirisa tela, kao i kod lečenja gihta -zbog stimulacije rada bubrega.
  • Obloge od smrvljenih listova zove narodna medicina preporučuje kod lečenja neuralgije lica i kod hemoroida jer listovi imaju jako protivupalno dejstvo.
  • Čaj kod visoke temperature

2 kašičice cveta preliju se sa 2,5 dl vrele vode, odstoji 10 minuta, procedi se i pije      tokom celog dana gutljaj po gutljaj.

  • Čaj od kore grana i stabla odstranjuje poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mokraćne bešike a pomaže i kod tvrde stolice.

Sa korom se ne treba preterivati. Za šolju čaja uzeti ravnu kašikicu ovog sastojka. 1 -2 šolje u toku dana piti gutljaj po gutljaj.

  • Sirup od cvetova zove

10 velikih lepih cvetova preliti sa 1 l hladne vode i pustiti 24 h da odstoji. Zatim procediti, dodati 1 kg šećera i 1 kesice limuntusa. Dobro je dodati i sok od limuna. Tokom naredna 24 h smesa se povremeno meša da se šećer istopi i sipa u čiste flaše. Ovaj osvežavajući vitaminski napitak razređuje se sa vodom a naročito ga rado piju deca.

  • Sok od zove

Deset cvetova zove (opranih i prosušenih) prelijte sa 1,5 l hladne vode. Ostavite preko noći, a sutradan izvadite cvetove i procedite sok. Dodajte sok od jednog celog limuna i šećer po ukusu. Ovaj sok ne može dugo da stoji, najbolje je da se popije odmah!

Treba upozoriti da neke osobe mogu da reaguju osetljivije na aktivne sastojke, pogotovo na listove i koru zove zbog sadržaja sambunigrina, a neželjena dejstva se mogu manifestovati kao povraćanje, vrtoglavica i glavobolja. Nezreli plodovi su otrovni.

Pročitajte slične tekstove

Niacin

Neki  autori ga i nazivaju vitaminom B3 ili antipegrični faktor jer nedostatak ovog vitamina dovodi do bolesti pelagre (pelle agra na španskom znači gruba koža). Avitaminoza se razvija nakon 50-60 dana na siromašnoj kukuruznoj ishrani.

21.10.2015
Vitamin D – kalciferol

Vitamin D nazivaju još i antirahitični faktor. Za vreme cara Trajana u starom Rimu lekar Soronus prvi opisuje rahitis. Početkom prošlog veka naučnici su dokazali da je riblje ulje  dobar antirahitnični faktor, a kasnije ga i izoluju iz ribljeg ulja.

21.10.2015