You are here

Magnezijum - nezamenljiv mineral

Magnezijum

Magnezijum je makroelement koji učestvuje u više od 300 procesa u organizmu, veoma je bitan kod normalnog funkcionisanja:

  • glatkih i poprečno-prugastih mišića

Najvažnije je dejstvo na srčani mišić i na glatke mišiće krvnih sudova, takođe i skeletno mišićno tkivo. Magnezijum opušta mišićni tonus i otklanja grčeve istih. Pomaže u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti i infarkta miokarda, učestvuje u regulaciji krvnog pritiska.

  • nervnog sistema

Važan je kod depresije, zamora, razdražljivosti, preosetljivosti i stresa.

  • regulacije šećera

Kod velikog broja diabetičara je prisutan nedostatak magnezijuma i cinka. Magnezijum direktno pomaže izlučivanje insulina iz ćelija pankreasa i povećava odgovor ćelija na insulin. Iako sam magnezijum ne leči dijabetes, bitno je da dijabetičari unose otimalne količine ovih jona.

  • energije organizma

Direktan je uticaj magnezijuma na stvaranje energije na ćelijskom nivou. Znaci hroničnog umora  se obično umanje posle redovne upotrebe preparata magnezijuma.

 

Magnezijum  ima sve veći značaj u suplementaciji, pre svega što ga u prirodnim izvorima ima sve manje zbog upotrebe veštačkih đubriva, najviše kalijuma. Ima ga u povrću zelene boje, orasima, bademima.

Fiziološki znaci nedostatka ovih jona se manifestuju najčešće grčevima muskulature, srčanim aritmijama, migrenoznim glavoboljama, povišenim šećerom i nervozom.

Nedostatak magnezijuma može da nastane u stanjima većih fizioloških potreba ( trudnoća,laktacija, kod sportista) i češće usled upotrebe određenih grupa lekova kao što su diuretici, ACE inhibitori i imunomodulatori. Hronična konzumacija alkohola takođe dovodi do nedostatka.

Pri oralnom uzimanju magnezijuma treba voditi računa i o uzimanju drugih lekova i preparata. Sa nekim lekovima magnezijum stvara nerastvorne helate u želucu i značajno im umanjuje dejstvo, pa se savetuje razmak od tri sata između uzimanja. Preparati kalcijuma i gvoždja smanjuju apsorpciju magnezijuma, a vitamin B6 povećava, pa stručnjaci sve više preporučuju uzimanje magnezijuma zajedno sa B6 vitaminom zbog sinergističkog dejsta na mišićno-nervni sistem.

Magnezijum se eliminiše iz organizma putem bubrega, pa hronični bubrežni bolesnici moraju da konsultuju lekara pri uzimanju ovog suplementa.

Pročitajte slične tekstove

Blagodeti probiotika

Svi već znamo da su probiotici dobre mlečno-kiselinske bakterije raznih sojeva i da se koriste u mlečnoj industriji za fermentaciju mlečnih šećera u mlečne kiseline, tako da ih ima u kiselom mleku, jogurtima i sirevima.  Najčešće su to sojevi Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.

Njihova dobra i korisna dejstva su poznata odavno, ali ako želimo da ih unesemo u većem broju, postavlja se pitanje u kojoj formi ih vredi uzimati? Naravno konzumacijom mlečnih prerađevina svakako efikasno unosimo ove bakterijske kulture, takođe na našem tržištu postoje i farmaceutski oblici kapsula, tableta i rastvora. Dijetetski suplementi možda sadrže veću koncentraciju bakterija, pa su pogonije kada postoji potreba za bržim dejstvom. Ove preparate treba uzimati u periodu od 3-6 meseci, bez bojazni, jer nemaju kontraindikacije i neželjena dejstva. Ne možemo ni preterati sa dozom, organizam naprosto izbaci suvišne bakterije. Takođe nema ograničenja ni u uzrastu, mogu se konzumirati odmah posle rođenja.

Kombinaciju probiotika i prebiotika nazivamo simbioticima. Prebiotici su šećeri, polisaharidi i oligosaharidi koji nemaju fiziološko dejstvo na naš organizam, potpomažu rast i razmnožavanje probiotskih bakterija. Sadrže ih biljna vlakna iz voća i povrća.

Pozitivna dejstva probiotika i simbiotika su sledeća:

  • Kod proliva razne etiologije- Primarna uloga crevne flore je upravo zaštita od raznih patogena. Ukoliko se balans između dobrih i loših bakterija naruši nastaju problemi i poželjna je suplementacija probioticima ili simbioticima.
  • U periodu rekonvalescencije-oporavka posle bolesti- Poznato je da bakterije crevne flore vrše produkciju nekih neophodnih vitamina i enzima a i puno mogu da doprinesu boljem opštem stanju organizma.
  • U toku antibiotske terapije- Na žalost antibiotici ne biraju između dobrih i loših bakterija, te je neophodno u toku i nakon terapije obnoviti crevnu floru. Antibiotici mogu da prouzrokuju niz neprijatnih digestivnih smetnji. Važno je da uzimanje probiotika nastavimo i posle antibiotske terapije.
  • U borbi  protiv Candida albicans
  • Kod atopičara- alergija, ekcema.
  • Kod lošeg varenja- Probiotici otklanjaju niz loših simptoma. Poboljšavaju varenje, smanjuju nadutost, zadah, krčenje creva i osećaj umora i tromosti.
  • U prolećnom i jesenjem periodu u cilju jačanja prirodnog imunitetadobre bakterije u ustima i crevima vrše prvu liniju odbrane od patogena koji putem vazduha kroz usta dospevaju u naš organizam.
21.10.2015
stomak

Polovina odraslih je bar jednom posle jela osetio bol, pečenje u želucu.

06.12.2015