Prvi opisi bolesti beri-beri potiču još iz drene Kine 2000 godina pre nove ere. Bolest je bila veoma rasprostranjena u siromašnim slojevima dalekoistočnih zemalja. Njihova ishrana je bila prilično jednolična i zasnivala se uglavnom na glaziranom belom pirinču. Vitamin B1, zajedno sa ostalim B vitaminima, se nalazi u ljusci pirinča koja se poliranjem odstranjuje i tako se dobija belo zrno, jezgro, koje sadrži preko 80% skroba.
Simptomi avitaminoze, beri-beri, su uglavnom nervne i kardiovaskularne prirode. Razlikujemo suvi i vlažni beri-beri.
Kod suvog oblika zahvaćen je samo nervni sistem ( gube se tetivni refleksi, javlja se polineuritis-zapaljenje perifernih nerava, javlja se mišićna atrofija i postepeno nastaje paraliza). Kod vlažnog oblika zahvaćen je i kardiovaskularni sistem (nastaju edemi usled srčane kongestije).
Ranije se smatralo da je bolest zarazna, sve dok holandski lekar Kristijan Ejkman (Christiaan Eijkmann) nije dokazao da ova bolest nastaje zbog nedostatka nekog faktora u ishrani. Za doprinos u nauci i lečenju bolesti koje je bila endemski rasprostranjena dobija Nobelovu nagradu.
Danas u industrijski razvijenim zemljama je najčešći nedostatak tijamina prouzrokovan alkoholizmom jer alkohol dosta umanjuje dejstvo tijamina (potreban je za razgradnju alkohola) , tako kod alkoholičara koji se slabo hrane dovodi do formiranja Wernicke-Korsakoff-ljevog sindroma, a manifestuju se kao konfuzija, gubitak memorije, slaba kordinacija pokreta i očnih jabučica i encefalopatija.
Uloga u organizmu
Najbitnija uloga tijamina je koenzimska funkcija u metabolizmu ugljenih hidratai masti, takođe koncentriše se neuronima iskeletnim mišićima gde ima stimulatornu ulogu. Učestvuje u razradnji alkohola.
Nutritivni izvori
Tijamin je vrlo rasprostranjen što u biljnim, tako i u životinjskim namirnicama. Ima ga u mesu, ribi, iznutricama, u perifernoj ljusci žitarica, povrću i voću. Ima ga i u kvascu koji važi za bogat izvor vitamina B grupe. Miris kvasca upravo potiče od tijamina. Tijamin je dosta termolabilan i vrlo lako se razgradi pri pečenju i kuvanju.
Dnevne potrebe
Organizam ne može da stvara zalihe B1, zato što je hidrosolubilan i izlučuje se putem bubrega. Dnevne potrebe treba da su srazmerne uzrastu i fizičkim aktivnostima odnosno određuju se u odnosu na dnevno potrebni energetski unos. Težak fizički rad zahteva sagorevanje više ugljenih hidrata pa je potrebno i više vitamina B1 za nadoknadu šećera. Smatra se da je dovoljno oko 1,5mg dnevno.