Polovina odraslih je bar jednom posle jela osetio bol, pečenje u želucu. Uzrok je preterano lučenje želudačne kiseline i prelaska u jednjak zbog relaksiranog mišiča koji zatvara želudac (usled mehaničkog pritiska hrane), gde mešavina hrane i kiseline iritiraju sluznicu i izazivaju navedene simptome.
Budući da je reč o digestivnoj bolesti, najviše ćemo postići promenom načina ishrane i stvaranjem nekih zdravih navika. Ukoliko simptomi ne nestaju ili se stanje pogorša posle promena u ishrani i načinu života posetite lekara da se obave neke osnovne analize.
Šta da izbegavamo?
Neredovna ishrana, gladovanje potom prejedanje svakako doprinose nastanku refluksne bolesti. Takođe nije svejedno ni šta jedemo. Izbegavanjem kiselih, začinjenih slanih jela sa visokim sadržajem zasićenih masnih kiselina, kafe, crnog čaja, čokolade, koka-kole, belog šećera, belog brašna možemo znatno umanjiti stvaranje kiseline i osećaj pečenja. Alkohol, pogotovo koncentrovanija pića treba svakako izbegavati, takođe važi i za pušenje – nikotin je nepoželjan. Ponekad i zdrave namirnice poput citrusnog voća i bundeve mogu prouzrokovati nastanak kiseline, a oni koji imaju čir se žale na hranu sa mahunarkama (pasulj, grašak, boraniju), kupusom, krastavcem, zelenom paprikom i lukom.
Stres, nervoza, nesanica su isto povezane sa refluksom. Neki konvencionalni lekovi za opuštanje opuštaju i kružni mišić na želucu i mogu pogoršati već postojeće simptome.
Gojazni ljudi češće imaju problem sa gorušicom, a kad se reše i krenu sa redukcionom dijetom koja će dovesti do olakšanja često pogreše u izboru sporta, naime pokreti koji povećavaju pritisak u trbušnoj duplji mogu dodatno pogoršati simptome, tako treba izbegavati trbušnjake, vožnju bicikla.
Uzimanjem određenih grupa lekova se isto može javiti iritacija u želucu. Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za pomoć, jer lekovi za gorušicu moraju biti komplementarni sa terapijom.
Tesnu odeću takođe treba izbegavati, na sreću mideri nisu u modi.
Šta možemo učiniti?
Opšte dobre preporuke dijetetičara za zdrave svakodnevnice se mogu i ovde primeniti – jedite često i po malo. 6 do 7 manjih zdravih obroka dnevno ne opterećuje toliko želudac. Hrana treba dobro da se sažvaće jer žvakanjem podstičemo lučenje pljuvačke, a ona je bazna i smanjuje kiseli sadržaj želuca. Laganom i ranom večerom izbegavate nastajanje noćne gorušice. Lezite tek 3 sata nakon večere.
Od namirnica treba konzumirati one sa puno vlakana koje adsorbuju višak kiseline – predthodno potopljeno laneno seme, zobene pahuljice. Namirnice sa skrobom su poželjne – poput kuvanog pirinča, krompira. Kuvana rovita jaja i obrani mlečni proizvodi su dobar izbor. Od mesa treba jesti ona nemasna, a animalne masti i maslac treba zameniti biljnim uljima. Od voća se preporučuju jabuka i banana, sitno koštunjavo voće (lešnik i orah) i ostalo voće koje Vam odgovara.
Od lekovitog bilja treba spravljati čajeve od kamilice – smiruje sluznicu i deluje protivupalno, matičnjaka i kantariona – deluje opuštajuće na centralni nervni sistem, a smanjenjem stresa će se smanjiti i lučenje kiseline. Đumbir pospešuje varenje, takođe i aloja koja ima i umirujući efekat. List belog sleza, sveži beli bagrem su manje poznate, zanemarene biljke u borbi protiv viška kiseline. Čajeve treba uvek piti sveže pripremljene i nezaslađene.