Gojaznost nije samo estetski problem, predstavlja stanje povećanog rizika od raznih hroničnih bolesti, pre svega kardiovaskularnog sistema i dijabetesa.
Formula gojenja je veoma jednostavna: unosimo više hrane nego što naš metabolizam uspe da sagori. Energetski unos nije uravnotežen sa rashodom energije.
Višak se taloži, kilogrami se množe, pogotovo u zimskom periodu kada nam raste apetit prema ugljenim hidratima, dodatno usporava metabolizam i smanjuje želja prema raznim fizičkim aktivnostima.
Za višak su odgovorni sati provedeni ispred televizora, računara, manjak fizičkih aktivnosti što u slobodnom vremenu, što na radnom mestu, a i velike količine kaloričnih obroka.
Miris, izgled hrane nas mami, često gricnemo nešto između obroka kad nismo ni gladni jer nas hrana čini srećnim.
Uvek se nađe izgovor
Najveći krivac je uvek manjak vremena. Iznad 35 godina opadaju energetske potrebe za bazalni metabolizam i ako ne obraćamo pažnju na ishranu i ne uzimamo za ozbiljno potrebne dnevne fizičke aktivnosti kilogrami su već počeli da se talože.
Polako, ali sigurno
Kod osoba sa blagim viškom i gojaznih osoba smanjenje telesne mase od samo 5% već donosi neko olakšanje i smanjeneje rizika od gore napomenutih bolesti. To i nije tako mnogo, minus 5kg kod osobe sa 100 kilograma ili minus od 3,5 kg kod osobe sa 70 kilograma telesne mase.
Stručnjaci kažu da je najzdravije mršaviti 0,5 do 1 kg nedeljno, što znači 2-4kg mesečno. Najbitnije je shvatiti da kilogrami koji su se gomilali godinama ne mogu skinuti blic dijetama. Treba napraviti konkretan plan zdrave i izbalansirane ishrane umanjene u proseku 500-1000 kCal dnevno. Ne smemo zaboraviti ni dnevnu fizičku aktivnost. Nađite nešto što će odgovarati vašem tempu života. Sat vremena šetnje se itekako računa jer time sagorite 263 kCal. Ovaj sporiji plan mršavljenja je mnogo bolji od raznih modernih dijeta, pre svega manji je rizik od vraćanja kilograma i svakako je mnogo zdraviji metod.