Nesanica je poremećaj sna. Osobe koje pate od nesanice se često bude i ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspe uopšte.
Nema svaki čovek iste potrebe za snom. Ne morate imati 8 sati sna dnevno. Nekome je dovoljno 6 sati, a nekome treba i 10 sati sna. Sve je individualno.
Bez obzira koliko malo spavate, ukoliko se zbog svojih noćnih navika ne osećate slabo i neraspoloženo tokom dana vi nemate nesanicu. Oni koji se teško uspavljuju ili bude, a nemaju nesanicu, pate od poremećaja faze sna. U ovom slučaju ljudi pokušavaju da zaspe u pogrešno vreme. Ovo je češći slučaj kod adolescenata i studenata koji do kasnih noćnih sati, odnosno ranih jutarnjih, ostaju budni. Ako imate nesanicu tokom 4 ili 5 noći u toku nedelje a dobro spavate vikendom, opet nije reč o nesanici.
Stručnjaci uglavnom primenjuju pravilo 30-30: ako vam je potrebno 30 min. i više da zaspite, ili ste budni 30 min. i više u toku noći, najmanje 3 puta nedeljno u pitanju je nesanica.
Nesanica može dovesti do problema sa memorijom i koncentracijom, depresijom, do oslabljenog imuniteta, povećanog rizika od srčanih bolesti i automobilskih nesreća. Može biti: akutna (kratkotrajna) i hronična (dugotrajna).
Uzroci nesanice
Akutna nesanica je najčešće izazvana događajima u životu poput: stresa na poslu, porodičnim problemima, traumatičnim događajima, extremnim temperaturama, promenom okruženja, promenom u ritmu spavanja i budnosti (vremenske razlike), nuspojave lekova. Ona obično traje od jedne noći do nekoliko nedelja.
Hronična nesanica traje mesec dana ili duže i ona najčešće predstavlja simptom nekog drugog zdrastvenog problema kojeg imate. Bolesti poput disfunkcije štitne žlezde, depresija, aritritis, srčane bolesti, astma. I neki oblici ponašanja mogu pogodovati razvoju hronične nesanice:
– konzumiranje preteranih količina kofeina (čaj, kafa, energetska pića)
– konzumiranje alkohola pre spavanja
– pušenje cigareta pre spavanja
– povremeno ili stalno narušavanje rasporeda spavanja i buđenja
Nesanicu je ponekad teško dijagnosticirati zbog njene delimično subjektivne prirode. U proceni kvaliteta i količine sna pacijenata lekar se služi razgovorom sa pacijentom.
Kratkotrajna nesanica najčešće ne zahteva lečenje budući da traje samo par dana.
Kod hronične nesanice lekari prepisuju tablete za spavanje (stvaraju zavisnost) koje su jedino rešenje za ljude sa ovim problemom. Oni moraju biti pod nadzorom lekara da bi se procenila delotvornost i pratile nuspojave. Ovi lekovi se prepisuju u najmanjoj dozi i najkraćem mogućem trajanju koje je potrebno da se reše problemi povezanim sa spavanjem. Prekidanje lečenja nekim od lekova iz ove grupe, mora biti postupno, jer bi nagli prekid uzimanja leka mogao uzrokovati ponovnu pojavu simptoma. Lekovi koji se koriste kod hronične nesanice su benzodiapezini (diazepam, lorazepam…) i Z-supstance ili Z-lekovi (zolpidem i zopiclon) imaju manje nuspojava od benzodiapezina i trenutno važe kao prvi izbor u lečenju nesanice.
Neki od tradicionalnih načina otklanjanja nesanice (prevencija ili higijena spavanja) su:
– pijenje toplog mleka pre spavanja (ono sadrži visok nivo triptofana koji je prirodni sedativ)
– tople kupke u večernjim satima (npr. sa uljem od lavande koje se koristi za postizanje stanja odmorenosti opuštenosti)
– energično vežbanje u trajanju od pola sata tokom popodneva
– konzumiranje velikih obroka za ručak i lakih obroka za večeru najmanje tri sata pred spavanje
– izbegavanje intelektualnih aktivnosti u večernjim satima
– zameniti gledanje televizije, slušanjem muzike i čitanjem opuštajuće literature
– svakodnevno spavanje i buđenje da bude u približno isto vreme
Danas se na tržištu nalazi veliki broj biljnih proizvoda (ne izazivaju zavisnost) koji se koriste kod nesanice. U njihov sastav najčešće ulaze biljke kao što su: hmelj, valerijana, matičnjak, nana, lipa..
– hmelj je naziv za rod (lat. Humulus) biljaka penjačica, kao i za uobičajenu evropsku vrstu ovog roda –Humulus lupulus. Sem nje, rod obuhvata još dve vrste. Lekoviti deo hmelja jesu nezreli plodovi. Ima umirujuće dejstvo, olakšava nastupanje sna i jača nerve. Preporučuje se i kao pomoć ženama za ublažavanje simptoma menopauze (preznojavanje, nesanica, česte promene raspoloženja, nervoza, uznemirenost)
– valerijana (odoljen, macina trava), Valeriana officinalis, višegodišnja je zeljasta biljka iz porodiceValerianaceae. Valerijana sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno sedativno dejstvo. Ima i anksiolitičko delovanje a povoljno utiče i u lečenju srčane aritmije. Koristi se kod nesanice i razdražljivosti, nervne napetosti, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja.
– matičnjak (pčelinja trava, matočina, pčelinjak, limun trava) ili lat. Melissa officinalis je lekovita, aromatična biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae). Matičnjak se koristi u narodnoj medicini i to njegovi listovi i etarsko ulje. Pomaže u borbi protiv nesanice i teškoća sa spavanjem, leči bol u nervima, jača memoriju i druge moždane funkcije, ublažava poremećaje digestivnog trakta i probleme sa gasovima, dobar je kao čuvar vašeg srca, čisti krv.
Ujutro ustajte uvek u isto vreme bez obzira koliko ste spavali te noći. To će Vam pomoći da stvorite dobru naviku – konzistentan obrazac spavanja.