U starom egiptu su noćno slepilo i razne poremećaje vida lečili sokom isceđenim iz kuvane jetre ili je džigerica bila prepisivana za svakodnevnu ishranu. Prvi ga je izolovao Elmer Mekolum (McCollum) 1914. Nazvao ga je samo supstancom “A”, jer mu struktura još nije razjašnjena, a kasnije mu je pridodat i naziv vitamin, iako nema strukturu amina. On je prvi izolovan liposolubilni vitamin.
Uloga u organizmu
Vitamin A ili retinol spada u vitamine rastvorljive u mastima.Vitamin A je supstanca neohodna za normalno funkcionisanje epitela sluzokože disajnih organa, organa za varenje i očiju. Vitamin A ima najbitniju ulogu u izgradnji pigmenta rodopsina (vidnog purpura) u mrežnjači oka. Pri hipovitaminozi nastaje noćno ili kokošje slepilo, kasnije daljim nedostacima nastaje kseroftalnija-suvo oko. Potpuna avitaminoza se manifestuje gubitkom vida.
Prehranbeni izvori
Vitamin A se može naći u namirnicama animalnog porekla kao što su riba, jetra, žumance, maslac, pavlaka, sir, mleko. U prirodi su rasprostranjeni i njegovi provitamini u vidu biljnih pigmenata alfa-, beta- i gama-karotena(narandžasti karoteni), likopena(crveni karoten) i luteina, zeaksantina(žuti karoteni). Najvažniji izvori karotena su žuto do crveno obojeno voće i povrće – kajsije, mrkva, paradajz i tikva. Dejstvom biohemijskih faktora u ljudskom organizmu iz ovih fitohemikalija nastaje vitamin A. Karoteni i vitamin A su hemijski labilna jedinjenja; razlažu se čuvanjem, termičkom obradom i vrlo lako oksidišu u prisustvu kiseonika, što ga svrstava u grupu antioksidanasa.
Dnevni unos
Daje se profilaktički kod male dece, u trudnoći, laktaciji, pri ishrani siromašnim vitaminom A i mastima (pošto se rastvara u njima), terapijski kod kseroftalnije-suvog, zapaljenog oka kao epitelizans.Kod unosa vitamina A moramo pratiti upute, jer vrlo lako može doći i do nagomilavanja u organizmu pošto se radi o vitaminu koji je rastvorljiv u mastima. Hipervitaminoza se manifestuje žuto obojenom kožom i opadanjem kose. Dnevne potrebe se zadovolje uglavnom zdravom i raznovrsnom ishranom. Dnevne potrebe ovim vitaminom su 900mcg, u trudnoći i periodu dojenja do 2 mg.
Derivati vitamina A i njihova primena
Retinaldehid-retinal, kao derivat vitamina A se koristi u kremama za lokalnu primenu kod raznih stanja poput psorijaze, ihtioza i akni. Ove kreme se ne koriste često i rutinski. Retinal smanjuje orožavanje kože i mogućnost nastanka bakterijskih infekcija. Kao epitelizans sprečava nastanak ožiljaka. Kreme sa retinalom treba koristiti noću, a dan posle treba koristiti zaštitu od sunca. Oralno se derivati vitamina A primenjuju kod težih formi ovih bolesti, a prepisuju ih dermatolozi. Kreme za lokalnu upotrebu i oralne preparate sa derivatima vitamina A ne smeju koristiti trudnice.