You are here

Hormonske promene za vreme menopauze

Menopauza

 

Osnovni pojmovi i definicije

Klimaks, klimakterijum je grčka reč i označava period od 10-15 godina kod žena iz potpune polne zrelosti  do potpunog  prestanka lučenja polnih hormona.

Menopauza, takođe grčka reč (menos-mesec, pausis-pauza) označava poslednju menstruaciju koju godinu dana ne prati sledeća menstruacija. Često se brka sa pojmom klimaksa i koristi se kao pojam koji označava sve promene koje nastupaju u poznom ženskom dobu. Klimaks  se deli na  periode premenopauze, perimenopauze  (koju označava  period od 2-2,5 godina oko poslednje menstruacije) i postmenopauze.

Prvi znaci premenopauze mogu da se jave već od 40-45 godine, ali po najnovijim istraživanjima  u razvijenim Evropskim zemljama to su godine 48-53.

Promene koje se dešavaju u premenopauzi su izostajanje ovulacije odnosno pucanje folikula i stvaranje žutog tela koji luči progesterone. Održavanjem estrogene faze i izostankom progesterone može se javiti niz neprijatnih simptoma poput napetih grudi, obilnijih menstruacija sa više ugrušaka, stvaranje mioma, smanjena odbrambena sposobnost prema zaraznim bolestima i razni psihički poremećaji poput depresije, razdražljivosti, nesanica i hormonski valunzi, znojenje. Zbog svih ovih simptoma predlaže se češći odlazak kod lekara na rutinske kontrole, kao i kontrolu nivoa gvožđa u krvi. Ovaj period može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, a sve do poslednje menstruacije koju sledi pauza od godinu dana bez krvarenja.

U postmenopauzi, kada više nema ni lučenja estrogena, nastaju promene pre svega u spoljnom izgledu žene. Koža počinje intenzivnije da se bora, masnoće da se talože oko stomaka, javlja se suvoća vagine, što dodatno može da smanji samopouzdanje. Estrogeni više ne vrše zaštitu kardio-vaskularnog sistema i mogu se razviti razna oboljenja na tom polju, kao i da nastane osteoporoza usled pojačane mobilizacije kalcijuma iz kosti.

Terapija

Sedamdesetih godina je hormonska supstituciona terapija bila zlatni standard u lečenju simptoma menopauze koja dovodi do značajnog poboljšanja stanja , međutim zbog neželjenih dejstava, odnosno povećanog rizika od nastanka carcinoma, danas se ona manje prepisuje.  Hormonska supstitucija se daje kratko, ženama  koje zaista imaju ozbiljne tegobe u klimakterijumu.

Ženama se savetuju promene u načimu života, u ishrani i uvođenje fizičkih aktivnosti, upotreba biljnih preparata sa tzv. fitoestrogenima, biljnim hormonima, koji imaju sličnu strukturu kao estrogeni, ali u organizmu ne izazivaju neželjena dejstva kao sintetski hormoni.

Izvor: www.webapoteka.rs

Pročitajte slične tekstove

lipa

Lipa (Tilia L) je rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća.

09.03.2016
Blagodeti probiotika

Svi već znamo da su probiotici dobre mlečno-kiselinske bakterije raznih sojeva i da se koriste u mlečnoj industriji za fermentaciju mlečnih šećera u mlečne kiseline, tako da ih ima u kiselom mleku, jogurtima i sirevima.  Najčešće su to sojevi Lactobacillusa i Bifidobacteriuma.

Njihova dobra i korisna dejstva su poznata odavno, ali ako želimo da ih unesemo u većem broju, postavlja se pitanje u kojoj formi ih vredi uzimati? Naravno konzumacijom mlečnih prerađevina svakako efikasno unosimo ove bakterijske kulture, takođe na našem tržištu postoje i farmaceutski oblici kapsula, tableta i rastvora. Dijetetski suplementi možda sadrže veću koncentraciju bakterija, pa su pogonije kada postoji potreba za bržim dejstvom. Ove preparate treba uzimati u periodu od 3-6 meseci, bez bojazni, jer nemaju kontraindikacije i neželjena dejstva. Ne možemo ni preterati sa dozom, organizam naprosto izbaci suvišne bakterije. Takođe nema ograničenja ni u uzrastu, mogu se konzumirati odmah posle rođenja.

Kombinaciju probiotika i prebiotika nazivamo simbioticima. Prebiotici su šećeri, polisaharidi i oligosaharidi koji nemaju fiziološko dejstvo na naš organizam, potpomažu rast i razmnožavanje probiotskih bakterija. Sadrže ih biljna vlakna iz voća i povrća.

Pozitivna dejstva probiotika i simbiotika su sledeća:

  • Kod proliva razne etiologije- Primarna uloga crevne flore je upravo zaštita od raznih patogena. Ukoliko se balans između dobrih i loših bakterija naruši nastaju problemi i poželjna je suplementacija probioticima ili simbioticima.
  • U periodu rekonvalescencije-oporavka posle bolesti- Poznato je da bakterije crevne flore vrše produkciju nekih neophodnih vitamina i enzima a i puno mogu da doprinesu boljem opštem stanju organizma.
  • U toku antibiotske terapije- Na žalost antibiotici ne biraju između dobrih i loših bakterija, te je neophodno u toku i nakon terapije obnoviti crevnu floru. Antibiotici mogu da prouzrokuju niz neprijatnih digestivnih smetnji. Važno je da uzimanje probiotika nastavimo i posle antibiotske terapije.
  • U borbi  protiv Candida albicans
  • Kod atopičara- alergija, ekcema.
  • Kod lošeg varenja- Probiotici otklanjaju niz loših simptoma. Poboljšavaju varenje, smanjuju nadutost, zadah, krčenje creva i osećaj umora i tromosti.
  • U prolećnom i jesenjem periodu u cilju jačanja prirodnog imunitetadobre bakterije u ustima i crevima vrše prvu liniju odbrane od patogena koji putem vazduha kroz usta dospevaju u naš organizam.
21.10.2015