Neki autori ga i nazivaju vitaminom B3 ili antipegrični faktor jer nedostatak ovog vitamina dovodi do bolesti pelagre (pelle agra na španskom znači gruba koža). Avitaminoza se razvija nakon 50-60 dana na siromašnoj kukuruznoj ishrani. U XVIII veku bila je prisutna u Španiji i severu Italije, danas se javlja samo u siromašnim delovima Indije i južne Afrike. Svi simptomi mogu da se opišu sa DDD: dermatitis, dijareja, demencija. Bolest se prvo uočava na koži, javljaju se tamne, grube, perutave ljuspe poput krljušti ribe. Promene nastaju i na jeziku, najpre je tamno crven pa postaje crn. Javljaju se poremećaji varenja u vidu proliva. Prisutni su i nervni simptomi poput depresije, glavobolje i gubitka pamćenja.
Oblici
Postoje dva oblika ovog vitamina nikotinska kiselina i nikotinamid. Ove supstance su hemijski sintetisane iz nikotina kao polazne supstance oksidacijom, alkaloida duvana, ali nemaju nikakve druge veze sa ovim alkaloidom. Zbog naziva se često stvara zabuna pa se u nekoj literaturi umesto nikotinamid koristi naziv niacinamid.
Uloga u organizmu
Nijacin ima koenzimsku ulogu. Aktivni oblici su nikotinamid adenin dinukleotid (NAD) i nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP). Ovi koenzimi učestvuju u mnogim oksidoredukcionim biohemijskim reakcijama poput sinteze masnih kiselina, hormona, učestvuju u stvaranju ćelijske energije, u metabolizmu šećera i aminokiselina.
Nutritivni izvori
Nijacin se u organizmu može sintetisati iz aminokiseline triptofana. Triptofan predstavlja važan izvor za zadovoljavanje dnevnih potreba nijacinom. Konverzija se vrši uz pomoć vitamina B6, B12 i gvožđa, pa pri nedostatku istih može da se ispolji avitaminoza vitamina B3. Najbogatiji izvor je crna džigerica, sve vrste mesa uključujući i ribu, kvasac, mleko, zeleno lisnato povrće.
Dnevne potrebe
Dnevne potrebe zavise od više faktora kao što su stepen fizičkih aktivnost, količina punovrednih proteina u ishrani, odnosno esencijalne aminokiseline triptofana (proteini prosečno sadrže 1% triptofana). Preporučen dnevni unos za decu je oko 9 mg, 19 mg za muškarce, 15 mg za žene i oko 17 mg za trudnice i dojilje.
Farmakološka uloga
Sredinom prošlog veka otkriveno je da nikotinska kiselina u visokim dozama snižava holesterol i trigliceride u serumu. Dovodi do smanjenja ukupnog holesterola i LDL čestica, a povećava nivo HDL holesterola. Ipak nikotinska kiselina se ne koristi u terapiji hiperlipoproteinemije zbog neželjenih reakcija kao što su crvenilo lica, povremena hiperglikemija.