Dolaskom lepog vremena, zbog izlaganja duže vremena suncu, moramo kožu pripremiti kako spolja tako i iznutra. Čovek se u ovom periodu više znoji, gubi tečnost a samim tim i elastičnost kože. Vrlo je bitno piti što više tečnosti, jesti namirnice koje sadrže karotenoide ( breskva, mango, papaja), zeleno lisnato povrće, šargarepu, lubenicu. Ove namirnice osim što su zdrave sadrže i veliku koncentraciju antioksidanasa i iznutra smanjuju oštećenja prouzrokovana UV zracima.
Koža je najveći organ čovekovog organizma, pa se danas najveća pažnja posvećuje upravo zaštiti kože spolja. Najčešće se koriste kreme, losioni i mleka za zaštitu od sunca. Kada biramo preparat trebamo obratiti pažnju na nekoliko podataka na ambalaži. Na svakom od njih je naznačen SPF faktor (Sun Protection faktor). SPF faktor je mera koja označava koliko dugo možete ostati na suncu bez opasnosti da dobijete opekotine u odnosu na okolnosti bez zaštite. Obeležava se brojevima od 1 do 50+. Taj broj označava vreme, odnosno koliko puta duže možemo da ostanemo na suncu nego bez zaštite. Na primer faktor 25 označava da osoba koja dobije minimalno crvenilo nakon 10 min. izlaganja suncu nezaštićene kože, u uslovima kada nanese zaštitno sredstvo crvenilo će dobiti tek nakon 250 min. izlaganja suncu. Proizvođači često ističu i vrstu UV zaštite, da li je to UVA, UVB ili potpuna UV zaštita (total block) koja štiti od svih pa i UVC zraka.
Kreme za zaštitu od sunca sadrže hemijsku ili fizičku zaštitu.
Hemijska apsorbuje UV zrake i oslobađa energiju kao toplotu. Sastojci za hemijsku zaštitu su oktinoksat, oksibenzon i avobenzon.
Fizička zaštita od sunca raspršuje zrake. Njeni sastojci su cink oksid, titanijum dioksid, ekstrakt algi – helioguardom 365. Nalaze se u proizvodima za osetljivu kožu ( npr. kod kože sklone ekcemima ). Nedostatak ovih supstanci naročito u kremama sa visokim faktorom je bela boja kože posle mazanja. Neki proizvođači su to prepoznali , pa su u svoju paletu proizvoda uveli i tonirane kreme sa zaštitnim faktorom.
Izbor kreme sa određenim SPF faktorom treba da zavisi od tipa kože koju imamo. U početku izlaganja koristimo veći zaštitni faktor, koji vremenom može da se smanji. Osobe sa jako svetlom kožom, izrazito osetljivom kožom, sklonom pegicama, svetlim očima i svetlom kosom nikako ne bi trebale da budu duže od pet minuta na suncu bez zaštitne kreme sa faktorom 30 i više. Ove osobe obično crvene a slabo tamne.
Osobe sa svetlom kožom, osetljivom kožom, plavom do svetlosmeđom kosom i svetlim očima, mogu biti na suncu deset minuta bez kreme a treba da koriste zaštitni faktor 20 – 30.
Osobe sa tamnom, maslinastim tenom, svetlosmeđom do kestenjastom kosom i smeđim ili sivim očima mogu biti bez kreme 15 min. a mogu koristiti faktor od 12 do 20.
Osobe sa vrlo tamnom kožom, tamnom kosom i očima, mogu biti bez kreme dvadesetak min. na suncu ali da bi izbegli crvenilo trebali bi koristiti zaštitni faktor između 8 i 12.
Vrlo bitno je i pravilno nanošenje preparat za sunčanje. Treba ga nanositi 30 min. pre izlaganja suncu, nakon plivanja, brisanja, pogotovo obratiti pažnju na osetljive delove kao što su uši, nos, dekolte, usne. Pakovanje od 200 ml za dve osobe dovoljno je za nekoliko dana, jer treba 35 ml za jedno mazanje, ne treba štedeti!
U periodu od 11 h do 16 h treba izbegavati boravak na suncu. Nositi široku garderobu, šešire sa velikim obodima, naočare sa UV zaštitom. To su još neki saveti kako se možemo zaštititi jer potpuna zaštita ne postoji. Opekotine od sunca se mogu dogoditi svima, a kako da ih tretiramo, čitajte sutra u nastavku!